10 najvećih i neiskorišćenih otkrića svih vremena

903

Laptop on a work table with DIY and construction tools all around top view hobby and crafts conceptKo bi rekao da se toliko glavobolje i mučnine krije iza ovako privlačnog objekta na ilustraciji 10 najvećih i neiskorišćenih otkrića svih vremena.

Sponsored Links:

Neke smo izumili neke smo otkrili, na neke smo se spotaknuli u bespućima vremena, sve ih koristimo svaki dan, ali nešto nam govori da za neke od njih još nismo niti otkrili šta sve zapravo mogu. Ako imate vremena probajte napraviti nešto s njima

1. Alat

Važan trenutak u evoluciji ljudske vrste dogodio se verovatno baš onako kako je prikazan u filmu 2001. Odiseja u svemiru. Postoje dokazi kako je pre 2,6 miliona godina u onome što je danas Etiopija, jedno od najnesretnijih mesta na Zemlji, korišćen kameni alat. Vrsta hominida koja ga je koristila nije ni po čemu bila impresivna, ali dobila je tu iskru inteligencije koja joj je omogućila preživljavanje. Danas nam je inteligencija toliko nazadovala da više ne znamo koristiti nikakav alat. Osim escajga kojom prinosimo ustima hranu.

Slican sadrzaj:

2. Jezik

Naučnici uglavnom smatraju da se jezik, s onim što danas smatramo jezikom razvio u nekoj bazičnoj formi razvitkom homo sapiensa pre kojih 100.000 godina. Vrste pre toga su se uglavnom sporazumevale rukama, nogama, stenjanjem i mumljanjem. Homo sapiensi su odmah počeli slagati glasove iz kojih su nastale različite reči za različita bića, stvari i pojave kako bi komunicirali jedni s drugima. Smatra se, takođe, kako je reč o kontinuiranom procesu koji mora da još traje, jer se čini kako ljudi i dalje nisu u stanju razumeti jedni druge čak i ako govore istim jezikom.

3. Pivo

Pretpostavlja se da je prvo pivo proizvedeno već s prvom berbom uzgojenih žitarica negde 10.000 godina pr.n.e. i toga, po svemu sudeći, čini najstarijim alkoholnim pićem poznato čoveku. Dvanaest hiljada nakon toga čovečanstvo se još i dalje bori s mamurlukom kao najvećom pošasti od koje u svakom trenutku sigurno boluje trećina čovečanstva. (U trenutku kada i vas uhvati mamurluk, sigurni ste da je celi svet mamuran.) Ajmo se svi nadati kako će medicina jednog dana rešiti i taj problem da bismo konačno mogli uživati u pivu na pravilan način.

4. Pismo

Najstariji pisani dokument, više zapravo objekt, je, kako se smatra, kamena ploča ispisana klinastim pismom pronađena u onome što je nekada bio sumeranski grad Kish na području današnjeg Iraka, a potiče iz 4. veka pr.n.e. Postoje tragovi nađeni na području Sinaja iz početka 2. stoleća pr.n.e. i oni se uopšte smatraju početkom alfabeta. Četiri veka kasnije to je omogućilo svakome da može na zidu sprejem napisati «Tadiću odlazi» ili da pročita i nauči tekstove pesama Lady Gage.

5. Sveća

Pre nje je, naravno, morala doći vatra. Prvi fosilni ostaci vatre datiraju pre nekih 470 miliona godina, tako da znamo da je vatra tu već dugo. Homo erectus, predak današnjeg čoveka je uspeo kontrolisati vatru pre 400.000 godina bez da mu osmudi previše dlake. Kinezi su prve sveće radili 200 godina pr.n.e. od kitove masti, a na Zapadu, gde su se koristile uljane lampe, su se pojavile u 5. stoleću i možemo reći da tek od onda koliko-toliko kontrolšemo vatru. Danas sveću koristimo uglavnom zbog atmosfere, ali u slučaju magnetnih oluja koje će uništiti opskrbu strujom na Zemlji dobitće mesto u civilizaciji kakvo zaslužuju!

6. Magnetno polje

Poznavanje magnetizma se pripisuje već svim ranim civilizacijama i to onima u Americi i u Aziji (Evropa nema ranih civilizacija o kojima bismo znali govoriti). Neki su kasnije pronašli i kompas. Tek je jedan francuski naučnik u 13. veku opisao magnetno polje, a Albert Einstein je dokazao kako su električno i magnetno polje jedno te isto, samo gledano iz druge perspektive. Danas govorimo o kvantnoj elektrodinamici, odnosno načinu na koji, recimo, svetlost utiče na materiju kako je to počeo objašnjavati Richard Feynman. Ukratko, niste ništa nestalnije videli od materije i morate se pitati šta je ono što je uopste drži na okupu.

7. DNK

Najvažnije otkriće u istoriji zapadne nauke. Nukleinska kiselina u kojoj se nalaze genetske informacije svih živih bića s izuzetkom virusa koji to imaju u RNK, a njih ne volimo jer od njih dobijemo grip. Otkriće je počelo još sredinom 19. stoleća kada je jedan švajcarski lekar uperio svoj mikroskop u gomilu gnoja na hirurškom zavoju. Danas radimo na mapiranju ljudskog genoma, a isto očekujemo za sva živa bića. Dalji napredak u nauci će nam omogućiti da poližemo sopstvena jaja.

8. Laser

Einstein ga je predvidio u jednom svom radu iz 1917. godine, ali izumljen je tek 1960. No, u tom su trenutku šaljivo nazvane rešenjem koje traži problem. U međuvremenu se laseri koriste na stotine načina, čak i u svakodnevnom životu za čitanje bar kodova, CD-ova, DVD-ova u laserskim štampačima. Koriste se u medicini za operacije, u vojsci za navođenje projektila, u forenzici za čitanje otisaka prstiju, u industriji za rezanje materijala, za merenje udaljenosti i tako dalje. Zabrinjavajuće je što američka vojska sigurno radi na razvoju laserskog oružja. Pravog, za uništavanje neprijateljske sile i tehnike.

9. Mobilni telefon

Činio se isprva kao zgodna stvarčica, nešto što će pomoći poslovnim ljudima da ih se može dobiti kada nisu u kancelariji. Istog je trenutka postao moderan i želeli su ga imati svi. Naravno, svi su ga nakon toga i imali, a onda smo dobili smartphoneove. Za koju godinu možemo očekivati da će obavljati posao umesto takozvanih poslovnih ljudi.

10. Internet

Ono što je decenijama bilo rezervirano za akademski svet i vojsku postalo je javna stvar kada ga je takvim učinio početkom devedesetih jedan naučnik s CERN-a i stvorio World Wide Web. No, danas tek dve milijarde ljudi koristi internet, od toga nešto više od 600 miliona u najmnogoljudinijim i ekonomski najbrže rastućim zemljama u razvoju – Kini, Indiji, Rusiji, Brazilu i Indoneziji. Kada njihovih skoro tri milijardi ljudi počne koristiti internet kako treba, pre toga dobije struju, naravno, i nauči šta treba napraviti kada se sruše Windowsi (ugasi računar, upali računar), možemo samo zamišljati koje ćemo strane jezike morati učiti kako bismo skinuli nešto s Rapidsharea.

(cafe.ba)

Komentari:

loading...
loading...
loading...
loading...