5 neverovatnih činjenica o sićušnim stanarima ljudskog tela

76

images-2015-06-podstanari_u_nasem_telu_5_neverovatnih_cinjenica_o_mikroflori_aps_672956020 Jeste li znali da u našim telima ima 10 puta više mikroorganizama nego ćelija? Da li je to razlog za strah?

Sponsored Links:

Ne baš, smatraju naučnici. Štaviše, oni mogu imati pozitivan uticaj na imunitet.

Već izvesno vreme naučnici znaju da neki od ovih stanara podstiču razne bolesti, dok su drugi od krucijalnog značaja za održavanje telesne flore i faune. Svi mikrobi zajedno u ljudskom telu formiraju mikrofloru koju mikrobiolog Martin Blaser definiše kao “skup svih organizama koje naše telo vide kao svoj dom u kojem su u interakciji međusobno i s našim telom”.

Iako su majušna, ova stvorenja kriju mnoge tajne, evo nekih koje sigurno niste znali.

Slican sadrzaj:

1. U vašem telu ima više mikroba nego ćelija.

Ljudsko telo je puno mikroba, kojih ima čak 10 puta više nego ćelija. Kako je telo evoluiralo, tako su s njim paralelno evoluirali i mikrobi. Takođe, i mnogi virusi “žive” u našem telu.

2. Rađamo se bez ikakvih bakterija u telu.

S obzirom na to koliko bakterija postoji u našem organizmu, logično je da zaključimo da se s njima i rađamo. Međutim, nije sve što deluje logično uvek i istinito. Mikrobiolog Martin Blaser tvrdi da naš organizam kupi bakterije tokom prvih nekoliko godina života.

Beba dobija prve mikrobe kada se rađa, odnosno tokom izlaska na svet. Naravno, ukoliko se beba rodi carskim rezom, ona bakterije kupi na drugačiji način, pa samim tim ima i drugačiju mikrofloru od bebe koja je rođena prirodnim putem. Do treće godine, organizam najviše razvija mikrofloru jer se u tom periodu razvijaju metabolički, imunološki, kognitivni i reproduktivni sistem.

3. Bakterije mogu biti podjednako dobre i loše za naš organizam.

Dok neke bakterije utiču na to da se rabolimo, druge čuvaju naše zdravlje i štite nas od infekcija i virusa. Ponekad ove dve različite funkcije objedinjuje jedna bakterija.

Na primer helikobakteriju (Helicobacter pylori), koja izaziva čir na želucu, ima većina ljudske populacije, danas polovina ukupnog stanovništva na zemlji. Međutim, većina nosilaca ove bakterije ne pokazuje nikakve simptome. Bolesti koje prouzrokuje ova bakterija leče se terapijom antibioticima, ali nedostatak ove bakterije može da izazove bolesti jednjaka i neke vrste raka.

Takođe, koliko je loša za naš abdomen, ova bakterija je isto toliko dobra za grlo.

4. Antibiotici mogu da prouzrokuju astmu i gojaznost.

Otkriće penicilina 1928. godine bilo je izuzetno važan korak za čovečanstvo. Od tog momenta pa do danas, antibiotici su toliko popularni da se čak i prečesto koriste. Na primer, stafilokoka je otporna na antibiotike, ali njihova neadekvatna upotreba može da utiče na razvoj astme, gojaznosti i crevnih oboljenja.

5. Probiotici: šteta ili korist?

Otkriće da bakterije mogu pozitivno uticati na naše zdravlje uticalo je da se u proizvodnju probiotika uvrste živi mikrobi koji navodno pomažu u očuvanju našeg zdravlja. Korišćenje probiotika nakon antibiotika kako bi se mikroflora našeg organizma vratila u stanje normale nije štetna, ali ni previše korisna.

Mikrobiolozi veruju da će u budućnosti biti napravljeni lekovi na bazi probiotika koji će biti korisni skoro kao i antibiotici.

Komentari:

loading...
loading...
loading...
loading...