DEČJI KRSTAŠKI RAT: Kako je Vatikan poslao više od 80.000 dece u smrt

1066

Procession of children during their Crusade, started by Stephen, a shepherd boy who was persuaded by a priest that he was appointed by heaven to recover the holy sepulchre.     Date: 1212, Image: 116001579, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Profimedia, Mary Evans Picture LibrarPohod se vrlo brzo pretvoruo u potpunu katastrofu, a ni jedno jedino dete nije stiglo ni do zidina Jerusalima. Mnogi su se udavili u brodolomima, neki su umrli na putu, a najveći deo ove bespomoćne mase mališana prodat je u roblje

Sponsored Links:

Dečji krstaški rat predstavlja jednu od najneobičnijih epizoda u srednjovekovnoj istoriji. Proleća 1212. godine, desetine hiljada nenaoružane dece uputile su se iz severne Francuske i zapadne Nemačke ka Svetoj zemlji u nadi da će osloboditi Jerusalim i Hristov grob od muslimanske vlasti.

Pohod se vrlo brzo pretvoruo u potpunu katastrofu, a ni jedno jedino dete nije stiglo ni do zidina Jerusalima. Mnogi su se udavili u brodolomima, neki su umrli na putu, a najveći deo ove bespomoćne mase mališana prodat je u roblje.

Od 11. do 13. veka Katolička crkva pokrenula je 7 velikih krstaških pohoda na Svetu zemlju, a uz to Rim je izdao nalog i za čitav niz manjih pohoda protiv svojih neprijatelja, a takozvani Dečji krstaški rat svakako je najbizarniji od njih.

Slican sadrzaj:

U istorijskom izvoru iz 13. veka “Chronica regia Coloniensis (Kelnska kraljevska hronika)” navdi se da je pohod počeo na praznik Duhovi koji obeležava dan kada je Mojsije primio božje zapovesti.

“Hiljade dečaka, od 6 do 16 godina, napustili su plugove za kolica koja su vukli, stada koja su gajili i štagod drugo da su radili. Ovo su učinili uprkos željama njihovih roditelja, rođaka i prijatelja koji su pokušavali da ih razuvere od polaska.

Iznenada, jedan za drugim dečaci su seutrkivali za preuzimanje krsta. Tako, raspodeljeni u grupe od dvadeset, pedeset ili sto ljudi, podigli su svoje zastave i zaputili se ka Jerusalimu.”, piše u hronici.

Deca su, kako navode izvori, sama tvrdila da su odabrana od Boga za tu ekspediciju. Uprkos tome, njihova očekivanja nisu se ostvarila.

Novije istorijske studije sugerišu da su postojale dve odvojene grupe dece koje su učestvovale u pohodu. Prva je krenula iz Francuske, a predvodio ju je Stiven od Kloja. Dečak je tvrdio da mu se Hrist pojavio u snu dostavljajući mu pismo sa neba.

Stiven je okupio mlade sledbenike u gradu Vendom, a zatim je nastavio ka Sent Deniju u neposrednoj blizini Pariza, gde je želeo da preda svoje “čudesno pismo” francuskom kralju Filipu II.

Kralj nije bio oduševljen mladim krstašom i odbio je da se nađe sa njim. Uprkos tome, Stiven je skupio 30.000 dečaka i poveo ih ka Marseju, odakle su se brodovima preko Mediterana krenuli zaputili za Jerusalim.

Istovremeno, još jedna dečja armija okupljena je u Nemačkoj. Njihov vođa bio je dečak iz Kelna po imenu Nikolas. Njegova grupa doputovala je preko Alpa iz Nemačke u Italiju, gde se Nikolas našao sa Papom Inoćentijem III, koji je pohvalio hrabrost ove dece, navevši da će njihov pohod biti uspešan, jer su “za razliku od odraslih, deca još uvek bezgrešna”.

Kako bi se ogradio od neizbežne propasti, Papa je ipak rekao da su možda premladi za takav pohod. Usled toga, deo je odlučio da se vrati kući, pri čemu je veliki broj izgubio život na putu, a oni “najverniji” ukrcali su se na brodove i zauvek nestali iz istorije.

Dečji krstaški rat nije bio krstaški pohod u pravom smislu jer ne samo da nije došlo ni do jedne bitke, već i zbog toga što Vatikan nije zvanično pozvao na njegovo pokretanje, niti ga je zvanično finansirao, premda postoje dokazi da ga je potajno podržavao.

To je pre bio popularan pokret tog vremena, kojem je teško ući u trag i rasvetliti ga. Ono što je sasvim jasno jeste da su sujeverje i religijski fanatizam još jednom rezultirali hiljadama nepotrebnih smrti.

(Newsweek.rs)

Komentari:

loading...
loading...
loading...
loading...