Deset najpoznatijih uspešnih atentata

99

images-2013-12-600450_atentati_470040016 Atentat je ubistvo pojedinca, koji je obično poznata ličnost, političar, religijska figura ili plemić. U slučaju atentata obično postoje jasni motivi – ljubomora, politički ili religijski idealizam, naručeno ubistvo, osveta i dr.

Sponsored Links:

Ovaj spisak predstavlja deset najpoznatijih atentata u istoriji sa okolnostima koji su im prethodili, kao i još neke atentate.

10. Aleksandar Litvinjenko

Aleksandar Litvinjenko je bio ruski agent KGB-a, koji je postao disident i mogući agent britanskog MI6. Prvog novembra 2006. godine Litvinjenko se razboleo nakon ručka u londonskom suši restoranu. Tokom ručka dobijao je dokaze o drugom ubistvu. Dva dana kasnije Litvinjenkovo stanje se pogoršalo i brzo je prebačen u opštu bolnicu Barnet u Londonu. Umro je tri nedelje kasnije usled akutnog sindroma radijacije izazvane izlaganjem radioaktivnom polonijumu-210.

Slican sadrzaj:

Incident je dobio široku medijsku pokrivenost, najverovatnije zbog sličnosti sa slučajevima u holivudskim špijunskim filmovima. Veruje se da je Litvinjenko otrovan šoljicom čaja u svojoj hotelskoj sobi. Iako niko nije osuđen za ubistvo, postoji sumnja da je ruska vlada umešana u to. Litvinjenko je umro u svojoj 44. godini života.

9. Li Harvi Osvald

Li Harvi Osvald je bivši marinac kojeg je vlada Sjedinjenih Američkih Država smatrala odgovornim za atentat na predsednika Džona F. Kenedija. Istinito ili ne, Osvald je ubijen u atentatu samo dva dana nakon fatalnog atentata na predsednika, i to u podrumu sedišta policije u Dalasu. Ubio ga je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba u Dalasu koji je imao veze sa organizovanim kriminalom.

Rubi je navodno bio uznemiren i besan zbog ubistva predsednika i želeo je osvetu. Osvald je ubijen 24. novembra 1963. godine, u 24. godini života.

8. Džon Lenon

Džon Lenon je bio jedan od osnivača Bitlsa, koji je stekao svetsku slavu kao član benda, a takođe i kao mirovni aktivista. Osmog decembra 1980. godine, Lenon je bio u Njujorku. Dok se vraćao u svoj hotel u večernjim satima, jedan čovek je uzviknuo njegovo ime. Dok se Lenon okretao ka njemu, on je ispalio četiri hica u Lenona. Ovaj je nastavio ka hotelu i pao. Za to vreme, atentator Mark Dejvid Čapman bacio je oružje i seo na ivičnjak, čekajući da ga uhapse.

Osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva i još uvek se nalazi u zatvoru. Njegovi motivi su još uvek nejasni.

7. Robert F. Kenedi

Američki senator Robert F. Kenedi bio je mlađi brat Džona F. Kenedija. U ranim jutarnjim satima 5. juna 1968. godine ubio ga je Sirhan Sirhan. Narednog dana, Kenedi je preminuo u bolnici. Kenedi je upucan četiri puta iz blizine. Bio je predsednički kandidat Demokratske partije.

Motivi Sirhanovog atentata na Kenedija su nepoznati, međutim, pretpostavlja se da je bio palestinski terorista koji je želeo osvetu zbog američke podrške Izraelu u Šestodnevnom ratu 1967. godine. Kenedi je ubijen u svojoj 42. godini.

6. Malkolm X

Malkolm Iks, poznat i kao Mali Malkolm bio je američki poslanik Crnih muslimana ili Nacije Islama. Često se na njega gleda kao na čoveka iza Pokreta Crna moć u 1960-im i 1970-im u kojem su Afro-amerikanci radikalizovani i postali vođeni slobodom čime su dobili poštovanje drugih Amerikanaca. Malkolm je bio član Nacije Islama, ali je postao sunitski musliman. Navodno je to bio povod da Nacija Islama izda naređenje za njegovo ubistvo.

Dana 21. februara 1965. godine Malkolm je počeo da drži govor pred publikom kada je čovek iz publike upucao Malkolma sačmarom. Druga dva muškarca su se pridružila i Malkolm je upucan ukupno 16 puta. Sva tri atentatora su bili članovi Nacije Islama. Uprkos tome što je etiketiran kao hladnokrvni radikal i napast, svetu se dopao Malkolm nakon atentata. Malkolm X ubijen je u 39. godini.

5. Martin Luter King Junior

Martin Luter King je bio glavni čovek iza Pokreta za građanska prava u Americi. Pokret je bio pokušaj da se odbaci rasna diskriminacija Afro-amerikanaca. Četvrtog aprila 1968. godine, dok je stajao na balkonu sobe na drugom spratu motela, King je smrtno ranjen.

Nakon atentata u preko 60 gradova širom SAD-a izbili su nemiri, a pet dana kasnije, predsednik Džonon je proglasio dan žalosti. Dva meseca kasnije, Džejms Erl Rej, koji se nalazio u bekstvu, uhvaćen je u Londonu i poslat nazad u Tenesi da se suoči sa optužnicom za ubistvo Kinga. Rej je bio belac koji se protivio Afro-američkom pokretu za ljudska prava.

4. Abraham Linkoln

Abraham Linkoln je bio šesnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država i na poziciji se nalazio od 1861. do smrti 1865. godine. Džon Vilks But je bio špijun Konfederacije koji je bio ljut na predsednika zbog njegove podrške slobodi Afro-amerikanaca. Zbog toga je odlučio da ubije Linkolna.

Dana 14. aprila 1865. godine Linkoln je otišao u pozorište. Uz prisustvo samo jednog telohranitelja koji se šetao pozorištem, But je iskoristio priliku. Čekao je da smeh ispuni teatar i upusao predsednika u glavu. But je pobegao, ali je uhvaćen i ubijen dvanaest dana kasnije. Linkoln je imao 56. godina kada je ubijen.

3. Julije Cezar

Gaj Julije Cezar je bio rimski političar i vojskovođa u I veku pre naše ere. Bio je uspešni ratnik i u skladu sa vojnim uspehom započeo je građanski rat u Rimskoj republici. Nakon toga, proglašen je za diktatora. Međutim, neki senatori u Rimu nisu bili zadovoljni onim što je Cezar uradio, tako da su isplanirali da ga ubiju na Martovske ide.

Dok je šetao pored Pompejevog pozorišta, Cezara je zaustavila grupa senatora kako bi pročitao lažni predlog zakona kojim se moć vraća Senatu. Cezar je izboden dok je čitao. Prema istorijskim dokazima, više od 60 senatora je bilo prisutno. Nakon što je uboden, Cezar je pokušao da pobegne, ali je pao na pod gde su nastavili da ga ubadaju. Imao je 23 ubodne rane. Njegova smrt označila je kraj Rimske republike, a iz krvave drame izniklo je Rimsko carstvo. U vreme smrti, Cezar je imao 57 godina.

2. Franc Ferdinand

Nadvojvoda Austrije Franc Ferdinand, a samim tim i prestolonaslednik austrijskog trona se uglavnom smatra uzrokom otpočinjanja Prvog svetskog rata. Na dan 28. juna 1914. godine, bio je u poseti Sarajevu koji je tada bio teritorija Austrije. Dok se vozio u kočijama, njega i njegovu ženu Sofiju ubio je pripadnik Mlade Bosne, organizacije koja se borila protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine i za pripajanje Srbiji i drugim južnoslovenskim zemljama.

Prvi svetski rat počeo je mesec dana nakon atentata, austrougarskom objavom rata Srbiji. Ta objava je imala domino efekat širom Evrope gde su svi saveznici Srbije objavili rat Austrougarskoj i njenim saveznicama. U vreme atentata, Ferdinand je imao 50 godina.

1. Džon F. Kenedi

Džon Ficdžerald Kenedi je bio tridesetpeti predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Na poziciji se nalazio od 20. januara 1961. do smrti 22. novembra 1963. godine. Vreme njegovog predsednikovanja smatra se najuzbudljivijim u XX veku. Svemirska trka, Pokret za građanska prava u Americi, Kubanska kriza, gradnja Berlinskog zida i početak Rata u Vijetnamu, odigrali su se za to vreme. Uprkos stotinama svedoka njegovog atentata, postoji mnogo sumnji koje okružuju Kenedijevu smrt, što je mnoge navelo da veruju u zaveru.

Nešto pre 12:30 časova, Kenedi je putovao kroz Dalas u limuzini bez krova. Tri hica su potom ispaljena iz puške u predsednika. Kenedi je uskoro podlegao ranama u bolnici. Li Harvi Osvald osumnjičen je za ubistvo predsednika. Ovaj atentat posebno ima brojne teoretičare zavere, naročito zbog toga što je sve do svoje smrti Osvald tvrdio da je nevin. Među onima koji se sumnjiče za atentat su FBI, Kuba, CIA i Sovjetski Savez.

Mnogi veruju da je mogla da postoji zavera među svima njima. Slučaj nikada do kraja nije izveden, niti su pronađeni bilo kakvi konkretni dokazi da je Osvald radio sam, pa čak i da je bio uključen u ubistvo. Uprkos brojnim istragama, smrt je i dalje obavijena misterijom.

Bonus #1: Mohandas Gandi

Dana 30. januara 1948. godine Gandi je ubijen u večernjoj šetnji na posedu Kuće Birla u Nju Delhiju. Atentator, Naturam Goce bio je hindu radikal povezan sa ekstremističkom Hindu Mahasbhom, koja je Gandija smatrala odgovornim za slabljenje Indije usled insistiranja da se plati Pakistanu. Goce i njegov saučesnik Narajan Apti su kasnije osuđeni i pogubljeni 15. novembra 1949. godine.

Gandijev spomenik u Nju Delhiju nosi epigraf “O, Bože” što su navodno bile njegove poslednje reči nakon što je upucan.

Bonus #2: Ulof Palme

Ulof Palme je bio predsednik Švedske socijaldemokratske stranke i premijer Švedske u dva mandata. Tokom njegovog mandata u Švedskoj se desilo nekoliko terorističkih akcija ustaške emigracije, od kojih je najpoznatije ubistvo jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića u Stokholmu 7. aprila 1971. godine. Jedan od zahteva jugoslovenske delegacije koja je stigla u Stokholm dan nakon smrti ambasadora bio je da Palme zabrani rad ustaške emigracije koja je imala više udruženja u Švedskoj. Palme je odbio da ispuni zahtev jugoslovenske delegacije.

Bezbednost u Švedskoj, ipak, nikada nije bila veliki porblem i Palme je često viđan bez ikakvog obezbeđenja. U noći njegovog ubistva on se zajedno sa ženom vraćao iz bioskopa bez telohranitelja. Neposredno pre ponoći 28. februara 1986. godine, par je napao atentator, Palme je smrtno ranjen u leđa, a njegovu ženu je metak okrznuo. Ona je preživela bez ozbiljnih povreda. Taksista u blizini je podigao uzbunu, a dve devojke koje su sedele u kolima su priskočile u pomoć premijeru. On je brzo odvezen u bolnicu, ali je proglašen mrtvim u 00:06.

Dve godine kasnije, Krister Peterson, sitan kriminalac i zavisnik od droge, uhapšen je i osuđen zbog ubistva Palmea. Petersonova presuda je kasnije odbačena, a zločin je ostao nerešen uz mnogobrojne teorije oko toga ko je izvršio ubistvo. U januaru 2011. godine u nemačkoj štampi koja se pozivala na dokumenta iz nemačke istrage obavljene 2008. godine pojavila se teorija da je atentat izvršio operativac jugoslovenske UDBA-e koji danas živi u Zagrebu, Hrvatskoj.

Bonus #3: Zoran Đinđić

Zoran Đinđić je bio srpski političar, dugogodišnji predsednik Demokratske stranke i predsednik Vlade Republike Srbije od 2001. godine do smrti 2003. Dana 12. marta 2003. godine u 12:23 časa Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije. Pogođen je jednom u grudi, metkom koji je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno. Brzo je odvezen u bolnicu, ali je njegova smrt proglašena sat vremena kasnije. Prema zvaničnom Vladinom saopštenju, Đinđić nije bio pri svesti nakon dolaska u bolnicu, a njegov telohranitelj Milan Veruović je takođe bio teško ranjen u stomak od drugog hica.

Oba metka je sa 130 metara udaljenosti, snajperom ispalio policijski specijalac Zvezdan Jovanović, sa prozora zdrage Zavoda za fotogrametriju. Jovanović je u svojoj završnoj reči na suđenju povodom ubistva premijera izjavio da nikada nije pucao na čoveka iz snajperske puške, tj. da nije obučeni snajperista. Ubistvu Đinđića prethodilo je nekoliko ranijih neuspelih pokušaja ubistva. Najpoznatiji neuspeli atentat izveden je 21. februara iste godine, kada je Dejan Milenković Bagzi vozeći kamion auto-putem kod Beogradske arene, pokušao da zaustavi automobil u kojem se nalazio Đinđić, dok su u zasedi pored čekala četvorica atentatora naoružana minobacačima i automatskim puškama. Obezbeđenje premijera je ipak sprečilo pokušaj.

Smatra se da je Đinđić stekao mnogo neprijatelja zbog svoje okrenutostu ka Zapadu, reformske ekonomske politike, hapšenja bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića i njegovog izručenja Haškom tribunalu, kao i pokušaja rasformiranja Jedinice za specijalne operacije (JSO). Prema presudi suda, Milorad Ulemek Legija, bivši komandant JSO, naredio je Jovanoviću da ubije Đinđića. On je osuđen na 40 godina zatvora za krivična dela koja uključuju ubistvo i pokušaj ubistva.

Komentari:

loading...
loading...
loading...
loading...