OSAM ČINJENICA O ISAKU NJUTNU

526

isak-njutnIsak Njutn, engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar i filozof, smatra se za jednu od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Čitav svoj život proveo je u intenzivnom proučavanju, pa stoga ne čudi činjenica što je u svoje vreme bio dominantna ličnost na naučnoj sceni. Ovo su samo neki od detalja vezanih za život ovog briljantnog čoveka.

Sponsored Links:

1. Iskustva iz detinjstva uticala su na njegov život

Njutn je rođen kao nedonošče 4. januara 1643. godine u Vulstorpu pored Kolstervorta u Engleskoj u porodici farmera, samo tri meseca nakon smrti oca. Kada mu je bilo samo tri godine, njegova majka se preudala i otišla je da živi sa svojim novim mužem u drugom selu, ostavljajući Isaka na staranje svojim roditeljima, što je igralo ključnu ulogu u oblikovanju njegovog karaktera – bio je hronično usamljen i nikada se nije oženio.

2. Trebalo je da postane farmer

Slican sadrzaj:

U dobi od dvanaest godina, Njutn je upisan u školu u Grantamu, ali mu je nekoliko godina kasnije naređeno da je napusti. Njegova majka je od njega nameravala da napravi farmera, ali kako on za to nije bio zainteresovan, ubedio ju je da mu dozvoli da nastavi školovanje. U junu 1661. godine primljen je na Triniti koledž u Kembridžu, što mu je pomoglo da poljoprivredu zauvek ostavi iza sebe.

3. Mogao je i da ne preživi Veliku kugu

Sredinom 1665. godine Univerzitet u Kembridžu je zatvoren zbog epidemije kuge. Tada je u roku od skoro dve godine, u Londonu umrlo više od sedamdeset hiljada ljudi, a Njutn je bio primoran da se vrati u kuću svoje bake u Vulstrop. U tom periodu predano je radio na pronalaženju zakona gravitacije, problemima iz optike i tako dalje.

4. Godine 1669. postao je profesor matematike na Kembridžu, a njegova predavanja su bila slabo posećena

U dobi od 26 godina, Njutn je postao profesor matematike na jednom od najstarijih svetskih univerziteta – Kembridžu. Iako je tu radio skoro trideset godina, njegova predavanja su bila slabo posećena, jer je često pokazivao malo ili skoro nikakvo interesovanje za nastavu i studente. Njegova pažnja je uglavnom bila usmerena ka vlastitim istraživanjima.

5. Bio je verovatno najpoznatiji upravnik Kraljevske kovnice novca

Godine 1696. Njutn je napustio Kembridž i otišao u London, gde je pod pokroviteljstvom Čarlsa Montagija, tadašnjeg ministra finansija, postao upravnik Kraljevske kovnice novca. Na tom položaju ostao je sve do svoje smrti 1726. godine. Tokom tog perioda, reformisao je valutu i kaznio veliki broj falsifikatora, zbog čega je stekao titulu viteza u službi kraljice Ane 1705. godine.

6. Veliki deo života posvetio je alhemiji

Pored svojih dobro poznatih naučnih otkrića, Njutn je veliki deo života posvetio alhemiji, čiji je glavni cilj bio vezan za pronalazak kamena mudrosti – mitske supstance koja navodno ima moć da bilo koji običan metal pretvori u zlato. Međutim, bio je ćutljiv i tajnovit po pitanju svojih eksperimenata, a i oni koje je sačuvao, bili su kodirani. Sa druge strane, kada su u pitanju njegovi drugi istraživački projekti, analizirao je Bibliju pokušavajući da pronađe tajne poruke o funkcionisanju svemira.

7. Bio je član engleskog parlamenta

Njutn je bio član engleskog parlamenta od 1689. do 1690. ali i tokom 1701. godine, a njegov jedini zabeležen komentar bio je vezan za hladnoću i promaju u sali, zbog čega je zahtevao da se zatvori prozor.

8. Imao je brojne rivale

Jedan od brojnih Njutnovih rivala bio je Robert Huk, fizičar i sekretar Kraljevskog društva u Londonu koji je 1665. godine otkrio ćeliju (osnovnu jedinicu građe svih živih bića sem virusa). Naime, Njutn ga je optužio da je mnoge svoje ideje pozajmio od francuskog naučnika i filozofa Renea Dekarta. Protiv tih optužbi, Huk se branio do poslednjih dana svog života. Pored Huka, Njutnov rival bio je i Gotfrid Vilhelm Lajbnic, sa kojim se sporio oko toga ko je prvi otkrio infinitezimalni račun. Rasprava između njih dvojice trajala je godinama, a kasnije je dokazano da Lajbnic nije kopirao Njutna. Huk i Lajbnic bili su samo neki od ljudi sa kojima se čuveni fizičar sporečkao tokom svoje karijere.

(kafenisanje.rs)

Komentari:

loading...
loading...
loading...
loading...