OSVAJANJE SIBIRA: Kako je Rusija postala najveća država na svijetu

1121

jermakovo-osvajanje-sibiraBogat krznom, ribom i rudama, Sibir je dugo privlačio ruske trgovce i zanatlije, a put za osvajanje ovog prostranstva utro je kozački ataman Jermak Timofejevič koji je predvodio prvi pohod protiv Sibirskog kanata.

Sponsored Links:

U 16. veku ruski istraživači su otkrili prostrane teritorije istočno od Uralskih planina, gde se nalazio tatarski Sibirski kanat sa svojom prestonicom Kašljikom.

Ove oblasti su Rusi zvali Sibir, a kasnije su tim imenom bile nazivane sve teritorije iza Urala do Tihog okeana. Administrativno gledano, današnji Sibir ne obuhvata ruski Daleki istok, tj. ne proteže se do okeana.

Bogat krznom, ribom i rudama, Sibir je dugo privlačio ruske trgovce i zanatlije. Trgujući sa lokalnim stanovništvom, tj. razmenjujući razne proizvode za vredna krzna, Rusi su uspeli da prodru duboko u Sibir i da ga dobro upoznaju.

Slican sadrzaj:

Među njima su bili i Stroganovi, trgovačka porodica koja je skupim krznima snabdevala carski dvor, za šta su bili nagrađeni brojnim privilegijama. Car im je dao pravo da koriste zemlju iza Urala i dozvolio im da tamo izgrade utvrđenja.

Odnosi između Rusije i Sibirskog kanata postali su napeti kada je kan Kučum došao na vlast. Kanovi podanici su preduzimali pljačkaške napade na susedna ruska sela, paleći ih i pleneći stoku, dok su ljude odvodili u ropstvo. Kako bi odbranili svoju zemlju od tatarskih upada, Stroganovi su dobili dozvolu da organizuju sopstvenu vojsku.

Tako je 1581. godine otpočeo vojni pohod na Sibir pod komandom Jermaka Timofejeviča, iskusnog i hrabrog ratnika, cenjenog među kozacima. Jermak je okupio 500 kozaka i krenuo u osvajanje Sibira.

Kozački ataman i njegovi ratnici morali su da se izbore sa brojnim teškoćama i pre nego što su stupili na kanovu teritoriju. Kada je saznao da su Rusi prešli granicu njegovog kanata, Kučum je odmah sakupio vojsku. Njena brojnost je zabrinula Jermaka, ali on nije hteo da se povuče pošto je već bio došao blizu cilja.

Bio je kraj oktobra i severni vetar je najavljivao skori dolazak zime. U svakom trenutku Sibir je mogao da postane klopka za ruske vojnike, tako da Jermakovi kozaci nisu imali izbora – odlučili su da krenu u napad na tatarsku prestonicu Kašljik.

Iako malobrojnija od Tatara, Jermakova vojska je posedovala vatreno oružje i porazila je neprijatelja naoružanog lukovima i strelama, kopljima i mačevima. Videvši da Rusi odnose pobedu u ovoj bici, kan Kučum je pobegao iz svog grada prepuštajući ga sudbini.

Posle osvajanja Kašljika, Jermakovi kozaci spremali su se za povratak u otadžbinu noseći bogati plen. Međutim, odlučili su da poraženu Kučumovu hordu pripoje Rusiji. Ostvarujući svoj cilj, Jermakova vojska istovremeno je i slabila. Bolesti i sukobi sa Tatarima naneli su nenadoknadive gubitke kozačkim snagama.

Sve dok su imali dovoljno baruta i olova oni su mogli da se uspešno bore protiv brojno nadmoćnog protivnika. Ipak, ubrzo pošto su potrošili gotovo svu municiju, izgubili su glavnu prednost nad slabije naoružanim neprijateljem. Jermak je u Moskvu poslao glasnika koji je caru javio da je sibirska prestonica osvojena i da je za konačni obračun sa Kučumovom vojskom kozacima potrebno dopremiti pomoć u hrani i municiji. Međutim, kako pomoć nije brzo stigla, postalo je opasno ostati u Kašljiku.

Konačno, u očajničkom pokušaju da popuni zalihe hrane, Jermak je krenuo u svoju poslednju bitku. Šestog avgusta 1584. godine Tatari su napali desetkovane kozake i u toj borbi ruski osvajač Sibira je poginuo. Posle smrti svog atamana kozaci su odlučili da se vrate u Rusiju.

Od 500 kozaka koji su sa Jermakom stigli u Sibir kući se vratilo svega 90. Postoji veliki broj narodnih pesama i priča o Jermaku. Uspomena na njega bila je očuvana i među Rusima i među lokalnim sibirskim plemenima koji i danas poštiju slavnog atamana koji je prvi preneo teritoriju Rusije preko Urala.

Rusi su se vratili 1586. godine kada su sa pravom vojskom lako pobedili Sibirski kanat i izgradili prvu tvrđavu, na ruševinama Kašljika kojeg su Jermakovi kozaci razorili prilikom povlačenja. Kučum kan je odlučujući poraz, ipak, doživeo tek 1598. godine, nakon čega je morao da beži na sever gde je i umro u egzilu.

Nakon njegove smrti i kolapsa organizovanog otpora u Sibiru, Rusi su velikom brzinom napredovali ka Bajkalskom jezeru, zatim Ohotskom moru i reci Amur. Prvi put su se zaustavili tek kada su stigli do granice sa Kinom gde ih je čekala dobro naoružana vojska.

Do Pacifika su stigli 1639. godine. Za samo 42 godine, od pada Sibirskog kanata 1598. do 1640. godine, carstvo se proširilo za nekoliko miliona kvadratnih kilometara, a Rusija je postala najveća zemlja na svetu.

(newsweek.rs)

Komentari:

loading...
loading...
loading...
loading...