PROFITABILAN RAT I KRVAV NOVAC: Kako je Evropa zavladala svetom

493

edouard-detaille-vive-lempereur-google-art-project_14443240220Decenijama se istoričari, sociolozi i biolozi pitaju, kako se Evropa tako uspela navrh sveta, čak i ako su u određenim istorijskim trenucima afričke i azijske civilizacije bile na višem stepenu razvoja?

Sponsored Links:

U periodu od 1492. do 1914. godine, Evropljani su držaki 84% zemaljske kugle. Neprestanim osvajanjem, kolonijalizacijom i širenjem uticaja na svim kontinentima, evropske, a naročito zapadno evropske sile ostvarile su nešto najbliže “svetksoj dominaciji” viđeno u pisanoj istoriji.

Decenijama se istoričari, sociolozi i biolozi pitaju, kako se Evropa tako uspela na “vrh sveta”, čak i ako su u određenim istorijskim trenucima afričke i azijske civilizacije bile na višem stepenu razvoja?

Zadovoljavajući odgovor na ovo pitanje kao da stalno beži. Ono što je činjenica jeste da je Evropa skoro čitav ovaj period određivala ko je bogat, a ko siromašan.

Slican sadrzaj:

Neki misle da očigledni odgovori kao industrijalizacija i imunost na bolesti predstavljaju rešenje. Ali to ne objašnjava kako su evropski narodi osvojili Južnu i Severnu Ameriku ili kolonizovali Indiju i Afriku.

Još pre inustrijalizacije evropske sile kontrolisale su više od 35% planete.

Šta je doprinelo takvom uspehu evropskih naroda? Najveći deo tog uspeha Evropa crpi iz svoje političke istorije zbog koje ne samo da su evropski narodi bili primorani da ratuju, već i da troše velike količine novca ulažući u njega. Vođstvo koje su Evropljani preuzeli u proizvodnji naoružanja, brodova i utvrđenja bilo je od presudnog značaja.

Dok su u Evropi monarsi odgajani da gledaju na rat kao pohod na čast, u Kini je sistem bio baziran na unutrašnjim pitanjima zbog čega je porez koji je bio manje, pre nego trošen na vojsku.

Bogaćenje elite i pojedinaca omogućilo je raznim avanturistima i oportunistima da dođu do novca i oružja za “privatne ekspedicije” u potrazi za blagom preko okeana.

Evropljanima dugo niko nije mogao da parira u oružju i vojnoj veštini, a zato što je više sila bilo zgusnuto na malom prostoru, bilo je lakše učuti na greškama rivala i unaprediti njihovu tehniku ili strategiju. Bez koncentrisanosti na rat i neverovatne mogućnosti oporezivanja, teško da bi se ijedno evropsko carstvo razvilo.

Krak des Chevaliers, UNESCO World Heritage Site, Syria, Middle East

Industrijsko doba samo je pojačalo ove dve osnovne sposobnosti u ubrzalo njihov razvoj.

Do 1914. godine, zapadno evropske države ne samo si dominirale svetom vojno, već su i iz svih, na ovaj ili onaj način, osvojenih zemalja mogli da ubiraju ogromne sume novca koji bi opet mogao biti iskorišćen za rat.

Osnovna razlika između Evrope i država nastalih iz nje (kao što su SAD ili Kanada), leži u njenoj političkoj istoriji. Kinesko carstvo se vrlo brzo razvilo u centralizovan sistem vlasti koji je privlačio narod u činovnočku, a elitu u državnu službu.

Na taj način, carstvo je bilo jako i ujedinjeno, a ostale istočno azijske sile oklevale su da ga napadnu. Kina za to vreme nije imala ozbiljniju inicijativu da traga za novim prilikama i neprijateljima.

Zapadna Evropa, nasuprot tome, nije videla takvo ujedinjenje od pada Rimskog carstva, nakon kojeg su usledili vekovi ratovanja. Veliki broj ratnih vođa i konflikti koji su obeležili ovaj period, sam su ojačali neprijateljstva koja su onemogućila pojedincu da sve pokori i ujedini.

Na kraju je Evropa u 20. vek ušla sa gomilom kraljeva koji troše ogromna sredsta na rat i ne zanimju se maltene ni za šta osim ratovanja.

Bez ratne veštine i tehnologije, i bez razvijenijeg i surovijeg sistema oporezivanja, evropske zemlje verovatno nikada ne bi ostvarile svetksu dominaciju koju su imale na početku 20. veka.

(Newsweek.rs/ForeignAffairs)

Komentari:

loading...
loading...
loading...
loading...