ZANIMLJIVE ČINJENICE O INKAMA

952

incasCarstvo Inka nastalo je u 14. veku i do pada prostiralo se na više od 5.000 kilometara, duž zapadne obale Južne Amerike.

Sponsored Links:

U sastavu ovog carstva bili su delovi Ekvadora, Perua, Bolivije, Argentine i Čilea. Godine 1533. španski konkistador Francisko Pisaro i njegovi ljudi napravili su zasedu ovom narodu nakon čega su ga savladali, a cara Atavalpa ubili, čime je Carstvo Inka zvanično palo.

1. Iako je Carstvo Inka bilo najveće pretkolumbovsko carstvo na američkom kontinentu, Inke nisu imale pismo kojim bi pisale zakone ili dokumenta. Iz tog razloga, procene brojnosti tog naroda variraju od četiri do skoro četrdeset miliona ljudi.

2. Inke su praktikovale deformaciju lobanje. Svojoj novorođenoj deci obmotavali bi tkaninu oko glave kako bi mekana lobanja poprimila izduženi oblik, a ovaj običaj najčešće je primenjivalo plemstvo kako bi se razlikovali od nižih društvenih klasa.

Slican sadrzaj:

3. Vladari Carstva Inka odeću su oblačili samo jednom. Nakon što se skinu, odeća koju su nosili se spaljivala.

4. Uprkos činjenici da su izgradili preko 30.000 kilometara puteva, Inke nikad nisu koristile točak. Razlog tome verovatno leži u nepristupačnom terenu na kom se Carstvo Inka prostiralo, pa bi korišćenje točka bilo gotovo nemoguće.

5. Informacije u Carstvu Inka prenosile su se putem glasnika koji bi jedni drugima prosleđivali poruku dok ona ne stigne tamo gde treba. Imajući u vidu da Inke nisu koristile pismo, poruke su morale da se pamte dok se ne prenesu nekom sledećem.

6. Ovaj narod upoznao je svet sa krompirom preko španskih konkistadora. Istoričari beleže da je čak četvrtina svih useva u Evropi između 18. i 20. veka pripadala krompiru.

7. Inke su objekte gradile bez maltera tako što bi ogromno kamenje oblikovali da se savršeno uklapa jedno u drugo.

8. Narod Inka bavio se i operacijama na lobanji. Stručno i vrlo precizno bi bušenjem uklonili deo lobanje pacijenta kako bi sanirali povrede glave. Slična procedura izvodi se i danas da bi se ublažio pritisak koji nastaje gomilanjem tečnosti u glavi uzrokovane težim povredama.

9. Bogati i ugledni članovi društva u Carstvu Inka nosili bi ogromne zlatne, srebrne ili drvene minđuše koje bi njihove ušne resice rastegle gotovo do ramena. Zahvaljujući tome, španski konkistadori prozvali su ih orehones ili velike uši.

10. Kada bi Inke ubile svog neprijatelja, njegovu lobanju bi ukrasile zlatom i koristile kao posudu za piće. Takođe bi nekad od zuba mrtvog neprijatelja napravili ogrlicu, a od kože bubnjeve.

11. Inke su gradile viseće mostove 300 godina pre nego što su Evropljani izgradili prvi takav most i svake godine su ih reizgrađivali. Istoričari tvrde da se u jednom trenutku na Andima nalazilo oko 200 takvih mostova, a do danas je sačuvan jedan u Peruu koji se iznova gradi svake godine u poslednjih 500 godina.

12. Iako nikad nisu koristili čelik ili točak, ovaj narod majstorski je rukovao vlaknom. Pored visećih mostova, Inke su čak i brodove izrađivale od vlakna.

13. Maču Pikču, najveća i najpoznatija građevina koju je ovaj narod ostavio za sobom, izgrađen je toliko visoko na planini da nije otkriven sve do 1911. godine.

14. Inke su imale plansku ekonomiju gde je svakom zemljoradniku rečeno koje namirnice i koliko treba da proizvede.

15. Muškarci su morali da se ožene do 20. godine ili bi im drugi članovi zajednice našli ženu. Iako je vladarima bilo dozvoljeno da imaju više žena, muškarci u Carstvu Inka mogli su da imaju samo jednu.

15. Grilovano morsko prase smatrano je za delikates među ovim narodom, a i danas se jede u nekim delovima Perua.

(kafenisanje.rs)

Komentari:

loading...
loading...
loading...
loading...